Prošlo je godinu dana kako je tišina zavladala na železničkoj stanici u Novom Sadu. Pod nadstrešnicom je stradalo 16 nevinih žrtava. Dvanaest meseci tuge, suza i pitanja na koja još nemamo odgovore.
U danima kada pamtimo i tugujemo, u Novom Sadu se okupljamo da bi tišina progovorila više nego ijedna reč. Da bi koraci, tihi i uspravni, uputili najglasniju poruku – sećamo se. I ne pristajemo da zaboravimo.
U subotu, 1. novembra na godišnjicu od pada nadstrešnice, u Novom Sadu će biti organizovan veliki komemorativni skup posvećen žrtvama. Skupu će, osim naših sugrađana prisustvovati i ogroman broj studenata i građana iz cele Srbije.
Studente, koji pešače ka Novom Sadu, noseći sa sobom snagu generacije koja ne pristaje na zaborav, dočekaćemo 31. oktobra u 18.30 na raskrsnici Narodnog fronta i Bulevara oslobođenja. Više štandova sa hranom, vodom i prvom pomoći biće postavljeno duž Bulevara oslobođenja, od Futoške do Narodnog fronta (štand Zbora MZ Žitni trg biće postavljen kod Futoške).
Dan posle, u 11.30 časova, svi ćemo se okupiti kod železničke stanice na komemorativnom skupu. Bez parole, bez pištaljki, bez transparenata. Samo ljudi. Samo sećanje. Samo dostojanstvo.
Pre toga, ka železničkoj stanici krenuće kolone iz 16 pravaca u gradu, simbolično u ime svake od žrtava.
Jedna od tih tačaka nalazi se u našem komšiluku – raskrsnica Kisačke i Kralja Petra I. Krenućemo u 11, kako bismo polako stigli do 11.30, do železničke stanice.
Tišina je najjači krik kada reči više nisu dovoljne.
Ovo je i zavet da nećemo ćutati tamo gde treba da se govori. I da ćemo pamtiti – zauvek.