Na Komemorativnom skupu održanom 1. novembra u Novom Sadu, povodom godinu dana od pada nadstrešnice na železničkoj stanici, bili smo i mi, komšije – saZborci iz MZ Žitni trg. Da odamo pomen, da ćutimo dostojanstveno, zaplačemo, da zapalimo sveću i položimo venac.

I ne samo to, naš zbor je aktivno učestvovao u dočeku i pružanju svake vrste pomoći na ulicama grada, kako 31. oktobra, tako i 1. novembra. U tišini koja je 1. 11. obavila naš grad, mi iz Zbora MZ Žitni trg postavili smo jedno jednostavno pitanje: „Zašto si ti ovde?“

I to nije bilo sve. Trudili smo se da svima bude prijatno i da se svako lako snađe. Delili smo vodu, kafu, sokove, hranu. Nosili smo natpise „Pitaj me, Novosađanka“ i „Pitaj me, Novosađanin“, kako bi svaki gost znao kome može da se obrati. Pripremili smo, odštampali i podelili flajere sa jednostavnim mapama, misleći na sve one koji nisu iz Novog Sada, a u slučaju da internet bude loš. Naš cilj je bio da se svako oseća podržano i dobrodošlo. Mnogi su baš kod nas potražili predah. Seli su na klupu, stolicu, travnjak. Razmenili smo osmehe, pruženu ruku, osećanja.

Nakon skupa ostali smo da očistimo naš deo. Da brinemo. Da budemo odgovorni. Jer verujemo da mesna zajednica nije zgrada – to su ljudi. Ljudi koji ne okreću glavu.

Ova dva dana bila su bez sumnje najemotivnija, 1.11. i najtužniji, najtiši.

Takođe ovo je za sve nas bio jedan veliki podsetnik da je zajednica živa kada su ljudi tu jedni za druge. Kada ne zaboravljamo. Kada ne odustajemo.

Hvala svim komšijama za svaku donaciju i pomoć, za svesrdno angažovanje u organizaciji. Hvala za svaki prevoz, skuvanu kafu, za svaku pitu, kolačić, za najlepše vanilice, za podeljen flajer, za koračanje u našoj koloni… Hvala svima za osmeh, zagrljaj, pomoć, za veliko srce koje imate.

Mi verujemo da mesna zajednica treba da živi sa svojim ljudima – da ih osluškuje, podržava i povezuje.

Zato ostajemo tu. Da čujemo. Da podržimo. Da ne zaboravimo. I da zajedno idemo dalje.