Opet su nam tukli decu.
Novi Sad je u ponedeljak, 16. februara, bio mesto nasilja, ali još više mesto poniženja. Grad koji je vekovima gradio identitet na kulturi, knjizi, toleranciji i dijalogu — silovan je pred sopstvenim očima. Pred pozorištem. Pred hramom umetnosti. Pred institucijom koja bi trebalo da bude simbol duhovnosti.
Dok je unutra počinjala svečanost o dva veka Matice srpske, napolju su padali udarci. Najmanje tri osobe su povređene, a jednom studentu razbijena je glava. Povređeni student, krvav, uspeo je da se izvuče iz gužve, dok je napadnut i novinar koji je izveštavao sa lica mesta.
Do tenzija je došlo nakon što su građani i studenti stigli do pozorišta posle protestne šetnje koja je započela u kampusu. Kolona se kretala kejom do Varadinskog mosta, zatim Bulevarom Mihajla Pupina do zgrade Banovine, odakle dalje nisu mogli zbog formiranog dvostrukog kordona policije.
Međutim, manja grupa studenata i novinara uspela je da priđe pozorištu, a napadnuti su dok su pokušavali da se povuku ka Trgu slobode.
Opet su nam tukli decu.
I opet će neko reći da se ništa strašno nije desilo.
Ali jeste. Desilo se ono najgore — počeli smo da se navikavamo.