Kada sam saznala da se u Sečnju održavaju lokalni izbori, to je za mene bio znak u kom pravcu da usmerim svoje aktivističke porive. Idem u Banat! U Sečanj, u kom sam dvaput ko gimnazijalka recitovala na Zonskoj smotri recitovanja, u velikoj, lepoj sali Doma kulture sa crvenom plišanom zavesom.

Dolazim u Sečanj na lokalne izbor tridesetak godina kasnije kao članica mobilnog tima novosadskih zborova. Dočekuje nas beskrajna ravnica, sivo nebo, sipeća kiša, i blato, puno blata, nula gusaka, jedno stado krava, i dve-tri deponije smeća između sela.

Od 11 sela sečanjske opštine, naš mobini tim, sačinjen od tri Novosađanke u kasnim četrdesetima, raspoređuju kod domaćina u selo Sutjeska. Provodimo veče 29. novembra uz meze, kafu i rakiju u kući rumunsko-mađarskog para sa dvoje dece osnovaca. To su naši saborci, ljudi kojima je dosta ovakve Sutjeske, i ovakve Srbije.

U jutro izbornog dana ustajemo u 5, pijemo kafu i krećemo u Neuzinu, susedno selo u kom smo raspoređeni kao mobilni tim na biračkom mestu u OŠ „Braća Stefanović“. Stižemo po mraku i kiši, kratko provodimo vreme ispred biračkog mesta, a onda i dobijamo zadatak – sa studentom novosadskog FTN-a, Igorom, treba da raznesemo indigo i dodatne prazne papire i hemijske, potrebne za zapisnike, na ostala biračka mesta.

Vozimo se kroz ravnicu između sela, posmatramo nebo, preoranu banatsku crnicu i tek izniklo žito (i uljanu repicu, kaže Tanja). Vozimo se u tišini, ovde se čak ne hvata nijedna radio stanica. Ali se pogled s gorčinom hvata za deponije između sela.

Novoasfaltirani put je predizborno podmićivanje. Meštani se plaše da neće dugo trajati, žurilo se i štedelo, kažu. Podmićivanja je bilo pred izbore i u drvima (metar i po za glas), i u beloj tehnici, pričaju nam lokalci.

Stižemo u Sečanj, sedište opštine. Ispred Gimnazije, koja je malo skrajnuta od centra, dve grupe veterana – jedni koji podržavaju studente, pravi veterani, i grupica u jednakim, ganc novim jaknama kojima na leđima piše ВЕТЕРАНИ, ako ih neko slučajno ne prepozna. Dok čekamo Igora da dostavi papire i indigo posmatračima na ovom BM, slušamo kako se raspravljaju. Nema ni osam ujutru, tek je svanulo, a već osećamo tenzije.

U centru je puno ljudi, po prijavi se skida veliki bilbord tik uz biračko mesto, ljušti se lice koje kaže da je “Najbolje za Sečanj”. I Mionicu, I Negotin. I sveeeeee.

Centrom se muvaju grupice u crnim jaknama sa kapuljačama, veterani i kvazi-veterani, aktivisti zborova, studenti, aktivisti opozicije, novinari. Veliki kafe-restoran u centru Sečnja, očuvani relikt osamdesetih, pun je Novosađana koji piju kafu, puše i razgovaraju. Javljamo se i pozdravljamo kao da smo u Zmaj Jovinoj.

Neuzina, Sečanj, Sutjeska, Boka, Konak, Banatska Dubica, Jarkovac, Jaša Tomić… slika je svuda slična – siromašna sela, ruševne švapske kuće, nedovršene fasade, blato…Svako selo ima crkvu, ponegde i više crkava, koje svedoče o multukonfesionalnosti i boljoj prošlosti Srednjeg Banata.

Biračka mesta su u školama, mesnim zajednicama, uduženjima penzionera…Gužve su, čeka se u redovima ispred.

U Sutjesci preko puta biračkog mesta je kafana na ćošku, a u njoj i ispred nje gomila crnokapuljaša, lokalni štab SNS-a. Stojimo pored puta, na stotinak metara od njih, gledamo mi njih, gledaju oni nas. Ima i policije.

U međuvremenu već stižu do nas informacije o nepravilnostima, snimcima plaćanja glasova na ulici, vidimo starije žene i mlađe muškarce koji dovode birače do glasačkog mesta. Ispred svakog biračkog mesta najmanje dva ćacija, na nekima i mnogo njih. Nose male i velike bedževe sa ćiriličnim slovom ć. I bez toga bismo ih prepoznali, kaže neko.

Kako stižemo na koje biračko mesto, bez problema prepoznajemo „naše“ – predstavnike mobilnih timova studenata i zborova među drugim okupljenima. Bistro oko, zainteresovan pogled, osmeh, lica koja odaju pamet, poštenje, dobre namere.

Hladno je, ali mobilni timovi satima stoje ispred biračkih mesta sa četvoro očiju otvorenih za nepravilnosti.  Na svakom biračkom mestu ih pozdravljamo, popričamo, prenesemo jedni drugima informacije i zapažanja. Neka mesta su napetija od drugih, naročito ona gde su ćaci „štabovi“ blizu. Dobijamo poglede ispod oka, od nekih me podilazi jeza.

Svraćamo više puta i u našu “sigurnu kuću” u Neuzini. U dvorištu gostoljubivi pas Gaša, ne može da sakrije uzbuđenje zbog pune kuće gostiju koji se smenjuju ceo dan. Mlati repom i skače u vis. Tri studentska i tri zborska mobilna tima svraćaju da se ugreju, popiju kafu, čaj, pojedu nešto. Zrenjaninski zborovi su nam skuvali gulaš za ručak.

Upoznajemo još studenata i studentkinja, i sazborce iz Kaća,  Temerina i Vršca.

Ceo dan kružimo od sela do sela, završavamo zadatak, punimo se utiscima. Raste umor, a zbog vesti o izbornim mahinacijama, o probušenim gumama novosadskih volontera, o nasilju u Mionici, raste u nama i očaj zbog misli o otetoj državi, zarobljenim institucijama, kršenju izbornih pravila. Zabrinuto razmenjujemo vesti koje usput čitamo na društvenim mrežama.

Kafana u Neuzini, samo čošak dalje od biračkog mesta i dalje je krcata sumnjivcima, dok je ispred nje celodnevna straža u crnim jaknama sa kapuljačama. Prići im i pokušati ući bi sigurno izazvalo incident. Ne pokušavamo.

Dogovor je da u osam svi budemo ispred biračkog mesta u školi. Naredna dva i po sata sedimo u kolima i čekamo da komisija izbroji glasove. Stižu nam polako rezultati sa biračkih mesta opštine Sečanj, koji govore o padu izbornog rezultata vlasti u odnosu na prethodne izbore.

Mislim da su retki među nama očekivali pobedu studentske liste „Glas mladih koji menja Sečanj“. Demografski faktori ove opštine su otežavajući – medijska odsečenost, staro stanovništvo, veliki broj Roma koji su najvećem broju potkupljeni SNS glasači, 30 % stanovnika na socijalnoj pomoći …to je stvarnost sečanjske opštine.

Držali smo se teze nekih analitičara, između ostalih i našeg komšije, politikologa Dejana Bursaća, da bi nakon 88% glasova za SNS 2022. na lokalnim izborima Sečnju njihov rezultat ispod 60% bio veliki uspeh studentske liste. Bio bi to dokaz da prethodna godina borbe nije bila uzalud, i da su rezultati našeg 13 meseci dugog otpora stigli i do ruralnih, medijski izolovanih mesta.

Konačno, malo posle 22.30, krećemo u pratnji izbornog materijala u Sečanj. Izborna komisija ga odnosi u sedište opštinske izborne komisije a mi odlazimo na raskrsnicu koja je puna studenata i građana iz zborova. Zagrljaji, pozdravi, i „ko ne skače, taj je ćaci“. Raspoloženje je veselo, skoro slavljeničko.

U užasnim uslovima i atmosferi neslobode, podeljenosti, zastrašivanja, naša misija je bila uspešna, mi smo bili zajedno, i bili smo tu da pomognemo stanovnicima Sečnja i okolnih sela, da ih koliko je u našoj moći zaštitimo i ohrabrimo da izraze svoju izbornu volju.

Putujemo do Novog Sada sat i petnaestak minuta, umorne ali sa zaključkom: Vredelo je, ima ovo smisla.

I tako nađosmo smisao u Neuzini. U potrazi za poreklom neobičnog imena sela, saznajem da je nemački naziv sela bio NeuSinn , što znači novi smisao, nova svrha.

Zato preporuka za sve saborce – prijavite se za obuku za kontrolore i posmatrače na izborima. Jer:

A ko će, ako nećeš ti? I kad, ako ne sad?